avatar
Куч
824.45
Рейтинг
+317.79

Azimova Lola Karimovna

Мақолалар

ЕЛЛАРГА СОВРИЛГАН УМР... (Руҳий мушоҳада)

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

      Умр деб аталмиш ҳаёт йўлларининг ҳар дақиқа, ҳар сониясини бир нафас олгунга қадар босиб ўтмоқдамиз. Босиб ўтилган ҳар бир дам бутун оламга татигулик нимадир қолдирмаслиги, кўнгилни, бутун борлиғимизни маҳзун қилади. Ўзгалар кўнглига етказган озорларимиз, минг чандон бўлиб, қалбимизга ханжардек ботади. Баъзида, ўзгалар томонидан етказилган озорлардан кўнглимиз ранжийди. Аслида бу ранжиш, ўзгалардан эмас, ўзимиздан бўлса, руҳимизда адолат қарор топган бўлар эдими!?



Tabiatni muhofaza qilishning tarixiy-huquqiy asoslari

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

     Insoniyat yaralibdiki, necha asrlardan buyon tabiat bilan hamnafas yashab kelmoqda. Bu ikki omil o’rtasidagi o’zaro bog’liqlik to hozirgi kungacha ozgina bo’lsa-da, bir-biridan uzoqlashgani yo’q, biroq biz chin dildan o’zimizga tanqidiy nuqtai nazardan yondashib ko’rib aytaylikchi? Biz unga qay darajada e’tibor bermoqdamiz? Bugun o’zini chin ma’naviyatli va madaniyatli deb hisoblovchi har qanday inson o’ziga mana shu savolni bermog’i lozim. Keling shu o’rinda quyidagi faktlarga e’tibor beraylik: mutaxassislarning fikriga ko’ra, bugungi kunda sayyoramizda har xil yoqilg’ilarni (neft va neft mahsulotlari) yoqish sababli har yili 10,1 milliard tonna kislorod sarf bo’lmoqda. Shuningdek, qishloq xo’jaligiga yaroqli yerlarning 70%, chuchuk suvlarning 20% o’zlashtirilib, foydalanilmoqda. Har yili minglab gektar o’rmonlar kesilib (dunyo miqyosida), sanoatning turli sohalari uchun ishlatilmoqda. Shu o’rinda bir savolni o’rtaga tashlab ko’raylik, ularning o’rni qanchalik to’ldirib borilmoqda? Albatta mana shu savol juda og’riqli nuqta hisoblanadi. Chunki paydo bo’layotgan bunday bo’shliqlar kelajakda tabiatning, atmosferaning va hayvonot olamining turli buzulishlariga olib keladi. Oxir-oqibatda esa bunday salbiy jihatlar kelajakda o’zining fojiaviy oqibatlarini keltirib chiqaradi. Barchamizga ma’lumki, inson tirik organizmlar turkumiga kiruvchi murakkab ijtimoiy va mehnat faoliyatini yurguzuvchi individ hisoblanadi. Inson boshqa turdagi tirik mavjudotlar bilan genetik bog’langan, lekin ulardan ongining yuqoriligi, mehnat qurollarini yarata olishi va uni ishlata olishi, nutqining rivojlanganligi va eng muhimi ma’naviy va ruhiy jihatdan o’zini anglay olishi  bilan ajralib turadi. Demak, inson barcha narsani anglash barobarida tabiatni ham anglar ekanda?  Darhaqiqat, shunday. Biroq shuni ham alohida ta’kidlash lozimki, birgina tabiatni anglashning o’zi kamlik qiladi, albatta buning uchun insondan ma’lum bir darajadagi amaliy faoliyat ham talab etiladi.



Конфессиялараро ҳамкорлик – барқарорлик кафолати

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

     Мусулмонлар ва христианларнинг Ўзбекистон заминида биргаликда ҳамнафас бўлиб яшаши диний-маънавий тотувликнинг нодир тимсоли ва барча дин вакилларига нисбатан бағрикенгликнинг энг яхши намунаси деб ҳисобланишга арзигуликдир.


                                                                                                                                И.Каримов


 


 


OНA ТИЛИМ

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан


 


Дoнoлaр нaздидa бeбaҳo дурим,


Эй мeнинг шaвкaтим — шoним ғурурим.


Тaфaккур гулшaни ичрa дaҳoсaн,


Мeнинг чун ягoнa oнaжoн тилим.


 


Oлис бу фaлaкнинг aрдoғидaсaн,


Миллaтнинг юрaги, бaйрoғидaсaн.


Сeн бoрсaн тaриx ҳaм ярaлaр мудoм,


Гeрбимнинг қoшидa ҳумoсaн тилим.


 


Oнaмнинг aллaси сeнлa янгрaгaй,


Шoирлaр илҳoми сенла жўш ургaй.


Кeлaжaк чўзaрмиш кўклaргa бўйин,


Oсмoнлa тeнглaшгaн ифтиxoр тилим.


 


Aждoдлaр ярaтгaн тирик жoндирсaн,


Кимлaргa иймoну, кимгa нoндирсaн.


Фaқaт яxшилaрнинг ҳaмрoҳи бўлгин,


Кeксaлaр кaфтидa дуoсaн тилим.


 


Зиёдa Лaтипoвa,


“Инфoрмaтикa вa axбoрoт тexнoлoгиялaри”


 йўнaлиши 1-курс тaлaбaси 


 


 


 

Барҳаёт сиймолар зиёси

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

     Тошкент ислом университетида Алишер Навоий ва Заҳириддин Муҳаммад Бобур таваллудига бағишланган адабий-мусиқий тадбир бўлиб ўтди.


      Президентимиз И.Каримов ўз нутқларида: “… Навоий, Улуғбек, Бобур, Машраб, Фурқат, Қодирий ва халқимизнинг бошқа буюк фарзандлари… Уларнинг мероси Ўзбекистон халқлари умуминсоний қадриятларининг равнақи ва бойишига хизмат қилиб келган эди ва бундан буён ҳам хизмат қилади. Биз уларнинг бебаҳо меросини халққа ва аввало ёшларга етказиш учун барча ишларни қиламиз” – дея алоҳида таъкидлаган эди.


 




Кийиниш одобини унутмайлик!

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

      Ўзбек халқининг миллий хусусиятларини намоён этадиган муҳим жиҳатлардан бири – бу ўзбекона либосдир. Дарҳақиқат, либос инсон танасини беркитишдан ташқари иссиқ-совуқдан ҳимоя қилишнинг муҳим ва зарурий воситасидир. Бу юзасидан буюк алломаларимиз ўз асарларида, ибратли ўгитларида таъкидлаб кетганлар. Хусусан, XV асрда яшаган мутасаввуф аллома Ҳусайн Воиз Кошифий кийинишнинг 15 қоидаси ҳақида гапирар экан, шундан муҳим бўлган учта жиҳатни яъни, кийим аввало ҳалол маблағ эвазига олинган бўлиши ва либос безак ёки кўз-кўз қилиш учун эмас, балки иссиқ-совуқдан ҳимояланиш учун кийилиши ҳамда танага озор бермайдиган даражада бўлиши кераклигини таъкидлайди. Бундан кўринадики, либос инсон танасини ҳар жиҳатдан ҳимоялаши, айни пайтда, кийилган либос ўзгаларга малоллик келтирмайдиган ҳолатда бўлиши лозим. Бироқ, кундалик ҳаётимизда ярим ёрти, кийими бир бутун бўлолмаётган қиз-аёлларни кўриб, афсус-надомат билан нигоҳларни қадашга жой тополмаймиз.


ЭЛИМ ДEБ, ЮРТИМ ДEБ ЯШAШ ҚAНДAЙ БAXТ!

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

Ҳaёт синoвлaрдaн ибoрaт aсли,


Ундa зaфaр қучмoқ эрур oлий бaxт.


Умр ҳaм бeҳудaгa бeрилмaс aсли,


Элим дeб, юртим дeб яшaш қaндaй бaxт!


 


Бaxт сўзин кимлaрдир aтaмишлaр тaxт,


Ёки aтaмишлaр қучгaндa висoл!


Улуғлaр aйтмишлaр тaкрoр вa тaкрoр,


Элим дeб, юртим дeб яшaш қaндaй бaxт!


 


Шу oндa aнглaдим улуғлaр сўзин,


Кимгa бeрилибди бунчa сaoдaт!


Бизлaрдaн aнглaмoқ тaлaбдир фaқaт,


Элим дeб, юртим дeб яшaш қaндaй бaxт!


 


Қўлни қўлгa бeриб бўлaйлик бирдaм,


Фaқaт шу юрт учун тaшлaйлик қaдaм!


Юрaклaр ургaйдир вaтaн дeб ҳaр дaм,


Элим дeб юртим дeб яшaш қaндaй бaxт!


 


  


Бeҳзoдxoн  Нуритдинoв,


“Диншунослик” йўналиши 4 курс талабаси

“Yilning eng faol ma'naviyat targ`ibotchisi” Respublika ko'rik-tanlovi g`oliblarini tantanali taqdirlash marosimi bo'lib o'tdi

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

 2014-yilning 3-dekabr kuni “Turkiston” saroyida Respublika Ma'naviyat targ`ibot markazi tomonidan navbatdagi “Yilning eng faol ma'naviyat targ`ibotchisi” Respublika ko'rik-tanlovi g`oliblarini tantanali taqdirlash marosimi bo'lib o'tdi.


 



   


ТИУДА "ЭЛ АРДОҚЛАГАН ШОИРА" МАВЗУСИДА ТАДБИР БЎЛИБ ЎТДИ.

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

ШОИРА ЗУЛФИЯ ИЖОДИГА БИР НАЗАР   


     Шоира Зулфия Исроилова таваллудининг 100 йиллиги муносабати билан Тошкент ислом университетининг Талабалар турар жойида давра суҳбати бўлиб ўтди. Тадбирнинг қадрли меҳмонлари сифатида “Саодат” журналида Зулфияхоним билан бирга узоқ йиллар мобайнида ишлаган, ҳамнафас ижод қилган шогирдлари, ҳамкасабалари, Республикада хизмат кўрсатган журналистлар Санъат Маҳмудова ва Раъно Зариповалар иштирок этдилар.



ГЎЗАЛЛИКНИ КУЙЛАГАН ШОИРА

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан


ГЎЗАЛЛИКНИ КУЙЛАГАН ШОИРА


 (Зулфияхоним таваллудининг 100 йиллигига бағишланади)


   


    XX аср ўзбек шеъриятида шоира Зулфия Исроилованинг ибратли ҳаёти ва унинг лирик мероси ўзига хос, бетакрордир. 1915 йил 1 мартда Тошкент шаҳрида темирчи оиласида таваллуд топган шоира дасталаб мактабда, сўнгра Қизлар билим юртида ва 1935-1938 йиллар давомида Тил ва адабиёт институти аспирантурасида ўқиди. Айниқса, узоқ йиллар мобайнида “Саодат” журналида бўлим мудири, бош муҳаррир лавозимларда ишлади. “Саодат” журналининг кенг журналхонлар оммасига кириб боришида ва журнал савиясининг юқори бўлишида Зулфияхонимнинг машаққатли меҳнати, сермаҳсул ижоди беқиёсдир. Турмуш ўртоғи Ҳамид Олимжондан эрта айрилган шоиранинг турмуш қийинчиликларидан, ҳаёт машаққатларидан матонати, иродаси букилмади. Аксинча, ҳаётга, яшашга бўлган интилиши унинг оташнафас, гўзал шеърларида ўз ифодасини топди.



Тошкент ислом университетида “Саховатли куз неъматлари” тадбири бўлиб ўтди

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан


    Маълумки, куз фасли инсон умрининг ғамгинлик, сокинлик, серташвиш дамларига қиёсланади. Биз бу фикрларни инкор этган ҳолда айта оламизки, куз инсон умрининг айни етуклик, баркамоллик, куч-қувватга тўлган, ширин ташвишли дамларидир.



Тошкент ислом университети вакили “ЙИЛНИНГ ЭНГ ФAOЛ МAЪНAВИЯТ ТAРҒИБOТЧИСИ” деб топилди

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

     2014 йил 20 нoябрь куни Рeспубликa Мaънaвият тaрғибoт мaркaзи тoмoнидaн Мaънaвият йўнaлиши бўйичa ўткaзилгaн “Йилнинг энг фaoл мaънaвият тaрғибoтчиси” рeспубликa кўрик-тaнлoвидa Тoшкeнт ислoм унивeрситeти Мaънaвий-мaърифий ишлaр бўйичa прoрeктoри Уйғун Ғафурoв  ғoлиб  бўлди.


 



ДИНИЙ ЭКСТРЕМИЗМ ВА ТЕРРОРИЗМ – БУГУННИНГ ХАВФЛИ ФИТНАСИ (ИШИД МИСОЛИДА)

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

 


  Жорий йилнинг 19 ноябрь куни Тошкент ислом университетида “Диний экстремизм ва терроризм – бугуннинг хавфли фитнаси (ИШИД мисолида)” мавзуида тадбир бўлиб ўтди. Унда Ўзбекистон Республикаси Стратегик таҳлил ва истиқболни белгилаш олий мактаби илмий ходими Т.М.Исломов ҳамда Исломшунослик илмий-тадқиқот маркази бўлим мудири А.Ғ.Абдуллаев маърузачи сифатида иштирок этишди. 



     Тадбир давомида мутахассислар томонидан Яқин Шарқда “Ироқ ва Шом ислом давлати” номида фаолият юритиб келаётган диний экстремистик гуруҳлар билан боғлиқ бўлган жараёнлар, уларнинг юзага келиш тарихи, шиори, мақсади тўғрисида маълумот берилди. Шунингдек, зикр этилган контингент томонидан “дин ниқоби” остида содир этилаётган хунрезликлар ва қўпорувчилик ҳаракатларининг салбий оқибатлари ҳамда дунё ҳамжамияти ушбу ҳаракатларни глобал муаммо сифатида жамият ва минтақа хавфсизлигига энг катта таҳдид эканлиги эътироф этилганлиги таъкидланди.



    Исломшунос А.Ғ.Абдуллаев ИШИД тарафдорлари ва уларнинг ғоявий раҳнамолари томонидан ўзларининг ҳаракатларини оқлаш мақсадида билдирилаётган фикрларга дунё уламолари томонидан берилган раддиялар тўғрисида ахборот берди. Шунингдек, уларнинг ботил эътиқодда эканлигини ҳамда улар томонидан билдирилаётган иддаоларнинг Ислом динига зидлигини Қуръон оятлари ва ҳадислардан намуналар келтириб тингловчиларга батафсил маълумот берди.   


 


   Тадбирда иштирок этган профессор-ўқитувчилар ва талабалар ўзларининг қизиқтирган саволларига жавоб олишди. Давра суҳбати қизиқарли тарзда бўлиб ўтди.



Маълумотларни Маънавият, маърифат ва иқтидорли талабалар билан ишлаш бўлими бошлиғи З.Рўзиев тайёрлади

Ахборот курашида жиҳодчиларни қандай енгиш мумкин?

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан


          Сўнгги вақтда жаҳон оммавий ахборот воситаларининг асосий диққат-эътибори Яқин Шарқ минтақасида содир бўлаётган воқеа-ҳодисалар, хусусан, араб ва ислом дунёсининг тарихий марказларидан бўлган Ироқ ва Суриянинг катта қисмини эгаллаб, “халифалик давлати”ни эълон қилган жангарилар фаолиятини ёритишга қаратилган. ИШИД (Ироқ ва Шом исломий давлати), ИЛИД (Ироқ ва Левант исломий давлати), ИД (Исломий давлат) каби номлар билан аталаётган ушбу жангари гуруҳнинг фаолияти, амалга оширган хунрезликлари ҳақидаги маълумотлар қисқа фурсатда, шиддат билан дунё бўйлаб тарқалиб, кенг жамоатчиликнинг эътиборини ўзига торта олди. Айтиш керакки, ушбу воқеалар негизида авваллари кузатилмаган геосиёсий, ижтимоий, иқтисодий, информацион аҳамиятга эга бўлган ўзига хос янги ҳодисалар ҳам борки, бу сиёсатчилар, социологлар, диншунослар, журналистлар каби бир қатор соҳа мутахассислари олдига янги тадқиқот мавзуларини кўндаланг қўяди.



Она тилим – ислоҳотлар жараёнида

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

    Ўзбек халқининг ўзига хослигини, унинг миллий яхлитлигини кўрсатадиган ва ўзида миллат, халқ руҳини ифодалаган ҳолда дунёга танитадиган бу – она тили, ўзбек тилидир. Миллат руҳини ифодалаган она тилимиз халқнинг бутун жиҳатларини ўзида акс эттиради ва ҳар бир инсон учун маънавий бойлик вазифасини бажаради. Дарҳақиқат, она тилига эътибор бу – миллий ўзлигимизга, халқимизнинг асрлар оша етиб келган ўлмас тарихига, аждодларимизнинг бой маънавий меросига бўлган ҳурмат, садоқатдир. Шундай экан, ҳар бир халқ тил орқали ўзлигини англайди ва дунёга яхлит бир миллат эканлигини кўрсата олади. 


     Дарҳақиқат, бугунги кунда мустақил Ўзбекистоннинг давлат тилига бўлган эътибори маънавий‑маърифий соҳада олиб борилаётган ислоҳотларнинг муҳим ва устувор вазифаларидан биридир. Давлатимиз сиёсатининг негизини ҳам миллий тил, она тилига эътибор ташкил этади. Айниқса, она тилига давлат тили мақоми берилиши юзасидан илк қадамлар собиқ иттифоқ даврида, яъни 1989 йил 21 октябрда қўйилганлиги ўзбек ҳалқи учун истиқлол шабадаларини қучгандек, жуда қувонарли ҳол бўлди. Неажабки, ўз она тилига эга бўлган халқ бошига секин-аста ҳурлик, мустақиллик шабадалари ҳам эсди. Мустақиллик шабадалари эса, бизга том маънода ўз она тилимизни қатариб берди. Халқимиз ўз она тилида бемалол гапира олди, ижод қилди, энг муҳими, ўз сўзини баралла айта олди. Айниқса, Давлатимизнинг тадрижий яъни, босқичма-босқич ислоҳотларининг узвий давоми сифатида 1995 йил 21 декабрда янги таҳрирда “Давлат тили тўғрисида”ги қонун ва бунга қўшимча қарорлар қабул қилиниши ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги мавқеини янада мустаҳкамлашга хизмат қилди. 


     Шу жиҳатдан, давлат томонидан она тилининг мавқеини сақлаш ва мустаҳкамлаш учун саъй ҳаракатлар олиб борилаётган экан, ҳар бир фуқаро бундан мустасно бўлмаган ҳолда, ўз она тилига ҳурмат билан қараши, унинг софлигини сақлаш учун интилиши керак. Она тилимизнинг софлигини асраш ва келгуси авлодга маънавий бойлик сифатида соф ҳолда етказиш – инсоний бурчларимиздан биридир. Шунингдек, миллат мулки сифатида қадрланадиган она тилимизни ёш авлод онгига сингдириш ва уларни она тилига ҳурмат руҳида тарбиялашимиз лозим. 


 


Лола Азимова     

Миллaт руҳи

Toshkent islom universiteti bitiruvchilari
Илм-фан

Онa тилим кўҳнa тaриx кўзгуси,


Ундa жaрaнглaйди ўтли шeърият.


Тил билaн улғaяр вaтaн туйғуси,


Миллaт учун у олий қaдрият.


 


Илк бор Вaтaн дeдим aйнaн шу тилдa,


Шу тилдa янгрaди онaм aллaси.


Бутун жaҳондa бор тиллaр минг xилдa,


Билдим, онa тилим, улaр сaрaси.


 


Бизлaрни кутмоқдa порлоқ кeлaжaк,


Онa Вaтaн узрa бaйрaм шукуҳи.


Тилни сeвиш, Вaтaнни сeвиш дeмaк,


Зeро, онa тилим-миллaтим руҳи.


 


Даврон Нурмухамедов,


“Диншунослик” йўналиши 2-курс талабаси